{"id":378,"date":"2019-07-11T10:14:00","date_gmt":"2019-07-11T10:14:00","guid":{"rendered":"https:\/\/kokoro.org.rs\/?p=378"},"modified":"2025-06-24T10:18:04","modified_gmt":"2025-06-24T10:18:04","slug":"dnevni-boravak-za-decu-i-mlade-u-okviru-projekta-promeni-za-dobro","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kokoro.org.rs\/?p=378","title":{"rendered":"Dnevni boravak za decu i mlade u okviru projekta “Promeni za dobro”"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Projekat \u201ePromeni za dobro\u201c realizuje se u okviru programa \u201ePodr\u0161ka Vlade \u0160vajcarske razvoju op\u0161tina kroz unapre\u0111enje dobrog upravljanja i socijalne uklju\u010denosti \u2013 Swiss PRO\u201c, koji sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i op\u0161tina (SKGO).<\/p>\n\n\n\n

Cilj svakog modela prevencije poreme\u0107aja u pona\u0161anju kod dece i mladih jeste razvijanje otpornosti i to ne samo na nivou pojedinaca ve\u0107 i na nivou porodice, \u0161kole i lokalne zajednice. Neophodan preduslov za razvijanje otpornosti jeste prepoznavanje rizi\u010dnih faktora koji mogu uticati na kasniju pojavu poreme\u0107aja u pona\u0161anju ali istovremeno i protektivnih faktora koji mogu spre\u010diti nastanak i\/ili dalji razvoj nepo\u017eeljenih oblika pona\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n

Radi lak\u0161eg identifikovanja, rizi\u010dne faktore mo\u017eemo podeliti u slede\u0107e kategorije:<\/p>\n\n\n\n

Individualne karakteristike deteta <\/strong>: genetski faktori, niske verbalne sposobnosti, prepoznavanje antisocijalnog pona\u0161anja (kr\u0161enje ku\u0107nih i \u0161kolskih pravila, laganje, kr\u0161enje dru\u0161tvenih normi, kra\u0111a i obmanjivanje\u2026 ), problemi i\/ili smetnje mentalnog zdravlja, sklonost da se drugima pripisuju neprijateljske namere.<\/p>\n\n\n\n

Karakteristike porodice<\/strong>: nizak socio-ekonomski status, nedostatak nadzora nad detetom, neefikasno disciplinovanje, nizak nivo emocionalne topline, visok nivo konflikta u porodici, prisustvo zavisnika u porodici, osoba sa du\u0161evnim oboljenjima i visok nivo tolerancije prema kriminalnom pona\u0161anju I zloupotrebi psihoaktivnih supstanci.<\/p>\n\n\n\n

Odnosi sa vr\u0161njacima<\/strong>: povezanost sa devijantnim vr\u0161njacima, slabe ve\u0161tine gra\u0111enja odnosa, slaba povezanost sa vr\u0161njacima prosocijalnog pona\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n

\u0160kolski faktori<\/strong>: nisko postignu\u0107e, marginalizovanost i odba\u010denost, slaba posve\u0107enost obrazovanju, nedostatak pravila, haoti\u010dnost i druge te\u0161ko\u0107e u organizaciji i radu \u0161kole.<\/p>\n\n\n\n

I pored izlo\u017eenosti brojnim rizi\u010dnim faktorima mnoga deca ne razviju poreme\u0107aj pona\u0161anja. Ovo se, izme\u0111u ostalog, pripisuje dejstvu takozvanih protektivnih faktora. Protektivni faktori defini\u0161u se kao faktori koji ubla\u017eavaju ili poni\u0161tavaju dejstvo rizi\u010dnih faktora. Ona se uglavnom svode na opisivanje suprotnosti rizi\u010dnim faktorima ili opisivanje preventivnih programa fokusiranih na rizi\u010dne populacije. Kao protektivne faktore mo\u017eemo identifikovati dobre ve\u0161tine re\u0161avanja problema i komunikacije; u srednjem detinjstvu va\u017enu ulogu imaju alternativni pru\u017eaoci nege, dok su u adolescenciji va\u017eni intrapersonalni faktori kao \u0161to je lokus kontrole (prihvatanje odgovornosti za svoje postupke) i sposobnost samoprocene; nivo aktivnosti, socijalne ve\u0161tine i inteligencija, afektivna vezanost unutar porodice, postojanje emocionalne podr\u0161ke i spoljni sistemi podr\u0161ke kao \u0161to su \u0161kola, klubovi, vr\u0161nja\u010dke relacije.<\/p>\n\n\n\n

Evidentna je potreba rane detekcije rizi\u010dnih faktora iz neposredne okoline deteta koji mogu predstavljati uzroke ispoljavanja rizi\u010dnog pona\u0161anja. U na\u0161em dru\u0161tvu se rizi\u010dna pona\u0161anja u velikom broju slu\u010dajeva pojednostavljuju tvrdnjom da je u pitanju nevaspitanje i obest razma\u017eene dece. Ono \u0161to je jako va\u017eno, a to je treba praviti razliku izme\u0111u nesta\u0161luka i rizi\u010dnog pona\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n

Nesta\u0161luk je normalna pojava u de\u010djem razvoju, ali kada pona\u0161anje konstantno i uporno prelazi jasno uspostvljene granice pona\u0161anja postavljene od strane osoba od autoriteta onda prerasta u problemati\u010dno. Razlikuje se, dakle, pona\u0161anje koje predstavlja povremeno odstupanje od dru\u0161tveno prihvatljivog pona\u0161anja i pona\u0161anje kada dete iskazuje problem u pona\u0161anju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Neretko, rodtelji i odrasli uop\u0161te, opisuju na\u010dine na koje deca tra\u017ee pa\u017enju isti\u010du\u0107i to kao negativno: kreveljenje, kenkanje, grimase, skakanje, ina\u0107enje,bunt\u2026 Ali \u0161ta ako dete to radi jer tra\u017ei povezanost sa odraslima i bliskost? Ako se pona\u0161anje deteta druga\u010dije tuma\u010di (kao \u017eelju za povezano\u0161\u0107u),odrasli su prisutniji \u2013 slu\u0161aju, osmatraju strpljivo \u010dekaju a ne kritikuju i ne ignori\u0161u dete. Svako ispoljavanje rizi\u010dnog pona\u0161anja kod dece predstavlja znak ili apel u pomo\u0107. Te\u0161ko je priznati sebi da problem postoji, jo\u0161 te\u017ee odva\u017eiti se i potra\u017eiti stru\u010dnu pomo\u0107, a najte\u017ee je ostati na putu pozitivne promene koliko god je to potrebno. Ipak, to \u0161to je te\u0161ko , ne zna\u010di da nije vredno truda. Tra\u017eenje stru\u010dne pomo\u0107i \u010dak i u slu\u010daju dileme nije znak slabosti. Ve\u0107 naprotiv, time se pokazuje odgovornostkako prema svom detetu tako i prema sebi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tra\u017eenje pomo\u0107i korak je bli\u017ee re\u0161avanju problema.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Projekat \u201ePromeni za dobro\u201c realizuje se u okviru programa \u201ePodr\u0161ka Vlade \u0160vajcarske razvoju op\u0161tina kroz unapre\u0111enje dobrog upravljanja<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-378","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/378","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=378"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/378\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":382,"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/378\/revisions\/382"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=378"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=378"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kokoro.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=378"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}